Govor biškupa Živkovića na Badnjak

Biškup dijeceze Željezno, Egidije Živković je na današnji Badnjak u radiju sastavio premišljavanje prilikom Svete noći na gradišćanskohrvatskom jeziku. Kot simbol u svojem govoru je koristio laternu, s kom se znamda ide na zornice ili ka stoji uz jaslice.

Jur Diogenes je laternom iskao človika
Biškup Živković: Prva pelda povida o grčkom filozofu Diogensu, ki je po vidnom danu s gorućom laternom bižao po ulica. Ljudi su ga osmihavali, ali on je kazao na svoju laternu i je rekao: „Ja išćem človika”. Željio je reći, da išće nekoga, ki je zaista človik, ki kaže istinit, osvidočen žitak človika.

Laternom Diogenes kaže, da ne išće površno nego da želji točno gledati i da pri ovom iskanju nije sam. Mnogi kot on pitaju i danas: Kakov je pravi človik? Kako morem moj život puno smisla oblikovati i kako se more ugodati? Diogenes je prototip ljudi, ki ne kanu plitvo živiti, nego išću i želju dobiti odgovor ča je človičnost.

Nitzsche kot druga pelda
Druga pelda povida o nimškom filozofu Friedrichu Nietescheu, ki je pronašao figuru divnoga človika. U njem kaže, da je on misli i ćuti ter pod tim trpi. Ov divni človik nažge po vidnom danu laternu, biži po trgu i kriči: Ja išćem Boga!

Ljudi su ga osmijali i pitali: Ča se je zgubio? Njegov odgovor: Mi smo ga umorili – vi i ja. Hitio je laternu na tla, ona se je razbila i ugasila a on je išao po crikva jačeć rekvijem. Na to su ga otpeljali u ludnicu.

Iskanje živoga Boga
Kade ću najti Boga, koga smo iz našega žitka izrivali, komu nismo dali mjesta ter mu dali umriti. Kade ću najti potpor? Zač se zaista isplati živiti i umriti? Nietzscheova laterna je znak toga slutenja, da se ov Bog mora iskati u sakritosti i se dostkrat more najti na najškuriji mjesti. I kod Nietzschea mnogi ljudi išću Boga i se ne daju prehinjiti lipimi riči.

Nietzsche je prototip svih ljudi, ki se ne daju umiriti s pvršnošću, ki za onimi mnogimi bolvani i idoli, ki nam se nudjaju, išću pravoga živoga Boga.

U betlehemskoj štali je pravi človik…
Ča imaju ove dvi pelde s laternami s Božićem posla? Diogenes, ki išće človika i Nietzsche, ki išće Boga, morali bi se zapravo sastati u betlehemskoj štali. U betlehemskoj štali se je narodio on, ki nam je svojim životom pokazao, kako more izgledati pravo ljudsko bivstvo, pravi človik.

U betlehemskoj štali se je narodio on, ki nam je i pokazao, gdo kani biti naš Bog. U betlehemskoj štali more Diogenes najti človika, ki ne stavlja sebe u sredinu i nek okolo sebe kolobara, ki svoj žitak ne redi po moći i imanju, ki se ne prilagodi nepravici i izgraničenju. Ki ide drugim u susret, nje ohrabri i batri i oslobodi, ki ne obajde beteg i nevolju, ki vrači i daje žitku rasti i cvasti.

… i pravi Bog
U betlehemskoj štaki more i Nietzsche najti Boga, koga svit ne ostavlja mlačnoga, ki nam kani dojti čisto blizu u naše boli i nevolje, našu desorijentaciju. Ki stoji na strani siromahov i slabih i ozbiljno zame sve, ki išću pitanje, ki želji svim darovati žitak u punini.

Nije važno, kade počnemo iskati Jezuša, betlehemsko ditešce. Dali sledimo Diogenesa ili Nietzschea, dali išćemo pravoga človika ili pravoga Boga. Važnije je, da krenemo na put, da zamemo laternu u ruke i rasvitlimo naš žitak ter doživimo, da se u njem sastajemo s obadvimi – s pravim človikom i s pravim Bogom.

Laterne neka spominja na iskanje
Važnije je, dali nam vist ove Svete noći daje slutiti ljubezljivost Božju k človiku i ide li nam ona k srcu, da moremo mi sami postati malo ljudskiji, čim već človik. Laterna nas na to spominja.

A da nam se to ugoda, to je moja božićna želja. Vam svim. Svitlo i blagoslov ove presvete noći neka Vas sve i u novom ljetu sprohadja, želji biškup Egidije Živković.

orf